Drame

Okosnicu složene komične radnje čini traganje oca-pokajnika za sinom koga je, deset godina ranije, svojom strogošću oterao od kuće.

Svakako da ovog klasika svetske književnosti ne treba posebno predstavljati. Međutim, zanimljiv je, gotovo na joneskovski način sledeći fenomen: ovaj velikan je znatnom delu naše čitalačke (pa i pozorišne) publike potpuno nepoznat.

Svakako da ovog klasika svetske književnosti ne treba posebno predstavljati. Međutim, zanimljiv je, gotovo na joneskovski način sledeći fenomen: ovaj velikan je znatnom delu naše čitalačke (pa i pozorišne) publike potpuno nepoznat.

Na praznoj pozornici, na kojoj se održava proba upravo jedne Pirandelove drame, pojavljuje se šest lica u potrazi za piscem koji bi napisao i izveo njihovu životnu dramu. Direktor, zainteresovan njihovom pričom, pristaje da je postavi na scenu, ali u toku probe njihova stvarna drama prerasta u tragediju koja preusmerava prvobitnu ideju u sasvim neočekivanom pravcu.

Izdavanjem zapovesti da Polinik, Antigonin brat, ostane nesahranjen, Kreont, novi vladar Tebe, sledi atinski zakon koji ne dozvoljava pokop neprijatelja države. Porodica preminulog ima, međutim, obavezu prema njemu: mrtvi moraju da budu sahranjeni, makar simbolično, kako to Antigona i čini...

Virdžinijan je bio parobrod koji je u godinama između dva rata plovio između Evrope i Amerike. Kažu da je na brodu svake večeri svirao jedan izuzetan pijanista, koji je imao zadivljujuću tehniku i bio kadar da svira neku muziku koja pre nije postojala, čudesno lepu. Kažu da je rođen na tom brodu i da sa njega nikada nije sišao.

Objavljivanje ove tri drame svojevrstan je pokušaj da se njihovim poređenjem odgovori na pitanje zbog čega mit o Medeji toliko dugo opstaje kroz umetnička dela koja ga reinterpretiraju.