Poezija

Pesme jednog političara lišene politike ali pune poetike. Hrabar iskorak iz pragmatične svakodnevice u večnost pesništva. „Već sam naslov ukazuje na pesnikovu težnju da uđe u srž bitisanja, da izdvoji najbitnije činioce egzistencije koji ga oblikuju i određuju ...“ - iz recenzije Milice Jeftimijević Lilić

Pred nama je jedan od onih otpadnika koji svoju jeres nikako ne kriju. Baš obrnuto, skoro flagelantski, žrtveno, kao u uskršnjem ritualu na Filipinima, sve se to zbiva u sumnjičavim preispitivanjima, u aporijama zimske, januarske vode koja, ipak, ne uspeva da ugasi tajni plamen.

Duboko misaona, refleksivna, često tek u naznakama poput drevnog haikua, poezija Oznatove je zvuk savremenosti u svetu koji i dalje slavi svoju prošlost i svoja uzbudljiva sećanja.

Mladićka lirska promišljanja autora imaju svežinu a istovremeno nepomućenu drskost mladih godišnjih doba, ranih signala, nejasnih vidika kao jedinice, kao bogatog bekgraunda doživljajnosti. Radi se o ljubavi i o nezadovoljstvu „paklom realnog života”.

Odvažnije nego ikada Česlav Miloš stupa u kulturni, a ujedno i metafizički "drugi prostor" koji sve više iščezava. Ova knjiga predstavlja izbor iz dve knjige pesama "To" (2001) i "Drugi prostor" (2002) sa poemom "Orfej i Euridika" (2003).

Ova knjiga je prilika da se veliki renesansni umetnik osmotri iz drugačije vizure.

Nesumnjivo otkriće - pravi pesnik melanholijom natopljenih tonova, u dalekoj Holandiji, u tuđini, peva o svojim osećanjima stranstvovanja, o čežnji, ljubavi, o nostalgiji, o smislu života